Неке традиционалне простирке од хемијских влакана или плиша пате од слабе отпорности на мрље, склоности заробљавању прљавштине и прљавштине и потешкоћа у чишћењу; склони су стварању бактерија и гриња, недостају им иновативни дизајни и лако се померају са свог места. Отирачи од хемијских влакана лако упијају мрље од уља, док простирке од чистог памука упијају воду и прашину, али се тешко-суше након прања.
Теписи од алуминијумске легуре су издржљиви, лаки за чишћење и отпорни на клизање или померање. Отирачи од дијатомејске земље нуде снажну апсорпцију воде, брзо се суше и угодан осећај под ногама. ПВЦ простирке пружају одличну отпорност на клизање, отпорност на уље и лакоћу чишћења. Неке простирке имају високо-квалитетне гумене основе које пружају отпорност на клизање и мрље, елиминишући потребу за честим прањем.
На тржишту су се појавиле и простирке дизајниране за специјализоване примене. На пример, простирке против -замора-са ПВЦ површинама са језгром од смоле од пене или у потпуности направљене од ПУ (полиуретана)- нуде еластичност, еластичност и амортизацију за ублажавање притиска стопала, што их чини идеалним за радне станице које захтевају дуге периоде стајања. Остале функционалне простирке укључују анти-статичке, изолационе и УВ-отпорне врсте на отвореном.
Постоји растуће интересовање тржишта за еколошке{0}}и здравствене аспекте материјала за простирке, као што је захтев да буду без мириса{1}. Квалитет материјала одређује мирис; високо{3}}квалитетне простирке могу имати слаб мирис гуме који се природно нестаје након периода употребе.
